1. Miloš Matić: Zanima me kako mi kao roditelji možemo da utičemo na školu ili učitelje u slučaju kada imamo drugo mišljenje ili nismo zadovoljni radom? U mom slučaju nije tako ali je mnogo roditelja koji su nezadovoljni radom učitelja kako u redovnom tako i u specijalizovanom školstvu.

Veoma je važno da roditelj bude informisan o tome šta učitelj ili nastavnik može i sme, a šta ne može i ne sme. Važno je znati do koje granice su njene/njegove nadležnosti. Van tih granica, prosvetni radnik, mora da se obrati stručnoj službi ili upravi škole. Ako roditelj nije zadovoljan kvalitetom rada sa njegovim detetom, moja preporuka je da prvo popriča sa učiteljem-icom. Ako je lakše, može i pisanim putem, samo je važno da se navede tačno čime je roditelj nezadovoljan i zašto. Za nezadovoljstvo moraju postojati dokazi. Ukoliko roditelj smatra da odgovor nije zadovoljavajući, pisanim putem uz dokaze,  može da se obrati stručnoj službi i upravi škole. Kasnije, ako se situacija ne reši, roditelj može na isti način da se obrati Školskoj upravi Ministarstva prosvete, nadležnoj za okrug kojoj škola pripada. Potrebno je znati da roditelj  mora imati u vidu da svaki prosvetni radnik, u svom radu, mora poštovati propisane standarde koji su mu dati kao okvir za držanje nastave, ocenjivanje i ponašanje. Ukoliko po tome ne postupa, roditelj ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo na gore opisan način.

2. Manuela Milovanović: U redovnim školama pod dodatnom podrškom smatraju to da u školu jednom nedeljno jedan čas dođe neko od defektologa iz specijalne škole i radi sa detetom. Zar je to dovoljno?

Naravno da nije dovoljno. To jeste dodatna podrška, čak i tako minimalna. Situacija je takva da redovna škola može da traži podršku iz resursnog centra, međutim, kapaciteti samog resursnog centra često nisu dovoljni da redovnoj školi pruže podršku u obimu i vrsti podrške koja je školi potrebna.

3. Dragana Ubiparip: Da li pohađanje redovne škole uz IOP2 može predstavljati limitirajući faktor prilikom upisa nekih srednjih škola?

Ne, osim za škole u kojima se traže specifična znanja i veštine, uključujući izuzetnu fizičku i psihičku spremnost radi specifične obuke za buduće zanimanje, kao što su vojne škole, škole za obuku avijatičarskih zanimanja, baletske i sl škole.

4. Nataša Milanović: Kako doći do stručnjaka iz resursnog centra?

Roditelj ne može samoinicijativno angažovati stručnjaka iz resursnog centra. Postoji procedura po kojoj se redovna škola obraća za podršku koja joj je potrebna iz resursnog centra.

5. Nataša Milanović: Ko odlučuje koja škola će dobiti nešto od asistivne tehnologije?

Škola ima svoju autonomiju. Ukoliko joj je potrebna asistivna tehnologija za određene namene i rad sa učenikom,  škola može da se obrati resursnom centru koji ima tu vrstu asistivne tehnologije i da je koristi dok joj je potrebna. Drugi način je da iz svog budžeta odvoji sredstva za nabavku asistivne tehnologije koja joj je potrebna. Takođe, sredstva za nabavku ili sam proizvod, može nabaviti  kroz donatorske aktivnosti.

6. Suzana Rogan: Sa koliko učenika koji rade po IOP-u, jedan nastavnik može optimalno da radi? Pitam Vas za broj učenika u jednom odeljenju i ukupan broj. Predajem srpski jezik i književnost u srednjoj stručnoj školi i sve je veći broj učenika koji rade po IOP-u.

Propisi kažu da se broj učenika u odeljenju, smanjuje za 2, ukoliko je u odeljenju 1 učenik koji se obrazuje po IOPu1. Ukoliko je u odeljenju učenik koji se obrazuje po IOPu2, broj učenika se smanjuje za 3 učenika. Nije propisan ukupan broj učenika koji se obrazuju po IOPu, sa kojima prosvetni radnik može da radi.

7. Suzana Rogan: Da li IOP može da se uradi bez predmetnog nastavnika?

IOP ne može da se radi bez stručnjaka koji taj predmet predaje i potrebno je da realizuje ono što piše u IOPu sa učenikom za koga je IOP izrađen.

8. Pitanje iz evaluacije: Da li u Srbiji postoji Mobilni stručni tim (defektolog, logoped i psiholog) u školama? Ukoliko postoji koja je njihova uloga pri izradi IOP-a? Da li su u obavezi pregledati IOP i korigovati isti?

Ne, takav tim ne postoji. Niko nema prava uvida u IOP, osim tima i nadležnih u školi. Proceduru i poštovanje iste, od odluke da se izradi IOP do odobrenja pedagoškog kolegijuma ustanove, da IOP može da se realizuje, proverava prosvetni savetnik ministarstva prosvete. On može da naloži korekciju koja se tiče poštovanja procedure i koraka u izradi IOPa, ali se ne meša u sadržaj IOPa. Roditelj, kao član tima koji izrađuje IOP, može da uključi u tim stručnjaka koji radi sa detetom van škole ili vrtića. Takođe, uz saglasnost roditelja, u tim se može uključiti stručnjak  koga predloži bilo koji član IOP tima. IOP se vrednuje i koriguje unutar tima i o odluci se obaveštava Tim za inkluzivno obrazovanje škole i pedagoški kolegijum. I na tim instancama su moguće korekcije IOPa.

9. Pitanje iz evaluacije: Kakvi su načini delovanja da bi se smanjio broj dece u vrtićkim grupama gde se nalaze deca kojoj je potrebna dodatna podrška?

Osim propisa o smanjivanju broja dece u grupi, ukoliko se u grupi nalazi jedno ili dvoje dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, nema drugog načina.

10. Pitanje iz evaluacije: Da li nastavnik može da da negativnu ocenu učeniku koji kod njega ne radi po individualnom planu, a dete inače ima saglasnost interresorne komisije za rad po IOP2 i iz pojedinih predmeta te se tako i obrazuje?

Ako učenik ne radi po IOPu, već po redovnom nastavnom planu  i programu za taj predmet, ocenjuje se kao i svi ostali učenici. IOP2 je  značajan samo za predmete za koje je izrađen i po njemu se radi u tim predmetima.