Biti obrazovan – ogromna je to moć. To svi  znamo.

Obrazovanje počinje čim se dete rodi. Neki instinkti već postoje. Na glad reaguje tražeći majčinu dojku i počinje da sisa… Kroz odnos sa roditeljima/starateljima, nauči kako da se oglašava kada nije zadovoljno (žedno je, gladno, mokro, boli ga nešto…) i tada plače. Smeje se kada je zadovoljno, sretno. Posmatra svet oko sebe, imitira glasove, pokrete… UČI. Naravno, psiholozi  bi rekli i objasnili puno toga o razvoju čoveka od rođenja  do starosti… ali mi se čini da je u osnovi razvoja – UČENJE.

Učenje nas prati ceo život bili mi svesni da učimo (škola, fakultet, trening, hobi, kursevi, časovi…) ili ne (čitanje, slušanje muzike, film, internet, recepti za kuvanje…, recepti za sve i svašta što nas zanima…). Da li ste pomislili da učimo i kroz razgovor, nebitno sa kim i šta je tema.

Jer, u osnovi učenja je informacija, saznanje (prenos i prihvatanje informacije) i usvajanje. Od nas zavisi šta biramo da usvojimo jer naš mozak, naša čula, nisu u stanju da prihvate i usvoje sve informacije koje se prenose do nas. Zato, zbog nekih osnovnih informacija, bitnih za svako biće i njegovo funkcionisanje u ovom svetu, idemo u osnovnu školu. To nam je omogućeno. Sve dalje je naša volja. Školovanje je akademski-formalni put.

Mi i dalje učimo, učimo kroz život „Život me je naučio…“. Život uči sve nas i ne deli diplome. Tu postoji razmena. Razmena kao posledica ili, ako hoćete, rezultat, na primer situacije u kojoj smo se našli, razgovora sa nekim, nečijeg ili našeg postupka… Posledica/rezultat je ono što smo naučili „To mi je za nauk“. Nekada se taj nauk zadrži, dugo, trajno. Nekada samo prođe kroz nas kao kada pokisnemo jer nismo poneli kišobran. Možda pamtimo poslednje pokišnjavanje, ako je bilo skoro, ali ono pre par godina… teško da ćemo se setiti. Jer, nije to bitno za naše dalje funkcionisanje, ništa se tu ne menja, samo – naučili smo da nosimo kišobran kada po nebu slutimo ili saznamo da je moguća kiša. I to je nauk – mali, ali nebitno bitan.

Ono što naučimo, ono što postane deo nas, što znamo da upotrebimo kada je prilika za to, to je ZNANJE.

To je MOĆ OBRAZOVANJA.

Moć znanja je velika onoliko koliko smo u stanju da primenimo naša znanja u svakodnevici, kakve god prilike da naiđu. Vaša obrazovanost postaje deo Vašeg tela, uma, duše. Ona se prepoznaje u pokretima, načinu komunikacije, gestovima, izrazu lica, smehu… Obrazovanje pokazuje mentalni sklop, Vaše emocje, ide uz očekivanja drugih od Vas, pokazuje količinu zrelosti Vaših godina…

Spoj formalnog i „život me je naučio“ obrazovanja je neraskidiv. Njihova harmonija je najčešće blagodet za Vas i sve ljude koji sa Vama dolaze u dodir.

MOĆ takvog OBRAZOVANJA je PLEMENITA MOĆ.

Da Vas pitam: Koliki je uticaj Vaše PLEMENITE MOĆI?