Ja: Koga to zanima zašto ja pišem?

Misao: Napiši, videćeš…

Bila je uporna ta misao…“napiši, videćeš… napiši, videćeš… napiši!“

Kada razmislim, moguće je da je potrebno  objasniti zašto…

Sajt, you tube kanal, blog… pokušavam da se izvučem  iz ralja koje mi stežu život. Ne mogu da  dopustim da mi stegom otmu lepotu koju vidim oko sebe, koja se nudi mom životu, dok sam tu, sa mojim divnim ljudima –  najmirisnijim začinima života.

I, da, hoću, jer mogu, da pokažem onima koji žele da vide i saznaju…, borba  sa raljama se može voditi svaki dan, mogu se podneti pritisci i stege i, opet se vedrinom okrenuti najmirisnijim začinima svog života.

Misao: „Pa dobro, zašto pišeš?“

Zašto?  Zato što kroz pisanu reč dopreš svojim mislima do ljudi koji čitaju… do onih koje zanima kako i o čemu razmišljaš, do onih koji hoće da procene vredim li njihove pažnje… Pišem jer se bolje osećam kada pročitam misli koje su se složile u rečenicu, tekst, priču, a za koje nisam znala  da postoje u mojoj  glavi. Misao izašla iz zatvora u glavi. Prosula se u tekst…

Pišem jer osećam potrebu da delim misli. Volim pisanu reč. Ona je  trag tebe, misli moja draga, što me natera da pišem zašto pišem. Ti sve o meni znaš. Znaš i da sam pedagog i još puno toga o meni znaš. Znaš šta želim i hoću. Želim dobro deci, želim dobro roditelju, želim dobro ljudskom biću… hoću da oseti emociju koju izaziva to što čita, što ja pišem. To mi je važno. Retko ko će da ti pruži ruku ako pre toga ne oseti neku povezanost sa tobom, a veza može nastati i kroz tekst, tvoj izvorni tekst. Koliko se samo poštuju, vole ili ne pisci i pesnici… ljudi koje nikada ne sretneš osim kroz njihove knjige, pesme, tekstove. Tvoje misli i emocije predate su očima i osećanjima čitaoca. On odlučuje, on se usuđuje da prosuđuje. Ja sam odlučila i usudila se da izložim svoje misli… pa, šta bude. I ovo sam ja.

I,  važno mi je pisati o raljama mog života. Ralje su deo mog života. Uticale su da putujem sa njima kroz svoje godine i da odlučim „Da, podeliću to putovanje sa svetom“. Poslušaću savet moje podrške, jednog mirisnog začina mog života.

Moji su tekstovi moje misli, misli na različite teme. Nemam žanr. Ustvari, imam – Život sa raljama. O tome veoma puno znam.  Zato pišem. Ne želim zarobljene misli.

Slobodne misli, možda nekome pomognu, inspirišu, poguraju napred, podstaknu da razmisli, učini dobro  sebi… Kada sebi dobro činiš, dobro se širi oko tebe…

Da, ja sam pedagog. I taj momenat boji moje pisanje.

Imajte taj momenat u vidu kada vam zasmeta vaspitna nota mojih tekstova.

Volim svoj život. Volim svoje mirisne začine.

Volim svoje čitaoce.

Eto, misli uporna moja, zato pišem.