Kako se zoveš, kako ti je ime?

Reci, reci naglas: “Zovem se…. Moje ime je…”

“Da kažem svoje ime naglas? Zašto? Zašto je to važno?! Ja samo čitam ovaj tekst. Niko me ne čuje. Malo je to glupavo.”

Možda jeste, molim te, ipak čitaj dalje.

Ime. Svako ima ime i sve oko nas ima ime.

Kako je tih par slova postalo ja? Šta je to toliko važno?

Sve oko nas ima ime, baš sve. Baš zato je tih par slova važno, zar ne?! Svako biće, svako tek rođeno ljudsko biće, udahnulo je svoj život. Tada se dobija ime.  Ti si dobio/la baš to ime koje je malo pre izgovoreno.

Šta je ime? Zavisi od pogleda i tumačenja. Jedno je sigurno za svako ime na svetu. Ime je ime života koji se rodio. Tvoje ime je ime tvog života. Ma koliko trajao, život ima svoje ime. Zato ti imaš ime. Ti si život. Život koji se zove …. reci, reci naglas svoje ime.

Imenom te zovu druga imena, drugi životi. Od imena, zbog imena, uprkos imenu, često se dobija nadimak… postaje deo tvog imena-tvog života. Ime tvog života si ti.Sve što radiš, što ti se dešava nosi tvoje ime. Zato je tvoje ime, ime tvog života.

Primeti da se imena ljudi prepliću sa tvojim imenom. Tvoj i njihov život se prepliće. Čak i kada samo prolaziš pored nepoznatog imena (na ulici, u šetnji, u prevozu, pozorištu, koncertu…), vaši životi su se na tren prepleli, sreli. Znaš li im imena?  Ne. Zašto? Jer te njihov život u tom trenutku ne zanima. Da je među njima neko čije ime znaš, znao/la bi nešto o životu te osobe. Ali: “Ej, zamisli, juče sam video/la… glumicu/pevača/slikara. Znaš kako izgleda uživo…”. Ti to pamtiš. Zašto? Tvoj život se na tren prepleo sa životom poznatog imena. To ime se pamti jer je to ime, ime čiji je deo života tebi poznat – ime poznatog života.

Ime tvog života se pamti tamo gde si ti bitna osoba, tu je tvoje ime, ime poznatog života. Tvoje ime je milo ili ne nekome ko zna za tvoj život.

Sada ćeš ti reći: “A šta ako ja promenim ime?” Ništa, tvoj će život dobiti novi naziv, novo ime. Novo ime tvog života je tvoje novo ime. I nadimak je “promena” imena. I novo prezime je promena jednog dela tvog punog imena… Tvoj će se život samo drugačije zvati.

Kada te neko pozove, zove te imenom, nadimkom, prezimenom. Šta tada želi? Želi zvanično ili nezvanično deo tvog života jer ima neku potrebu. Kontakti sa drugim imenima se stvaraju iz ličnih potreba. Osećanja, interesi… sve u sebi nosi potrebe i traje koliko traje potreba za kontaktom sa tvojim životom. Koliko dugo? Tren, pola sata, dan, godinu, ceo život… nebitno. Tvoj život je toj osobi tada u fokusu. Ne pominjem sada nameru, dobru ili lošu, bitno je da je tada nekome važno baš to vreme tvog života. I, ako ti se neko obrati i kaže: “Ej, ti…” obično se pomisli, često i kaže: “Nisam ja ‘Ej, ti…’, ja imam svoje ime, moje ime je …”. Šta time poručuješ? Ti si ličnost. Ti imaš svoj život. Tvoj život je važan. Tvoj život ima ime. Tvoje ime je…reci, reci naglas svoje ime. Izgovaraš ime svog života.

Ime je važno, zar ne?! U tih par slova stao je tvoj život.

Zastani, popij kafu, čaj…  sagledaj šta je sve tvoje ime prošlo kroz godine koje imaš. Možda bi imenu bilo drago da se ponekad setiš, zapišeš nešto od svega što je tih par slova tvog imena prošlo…

Da li ti je sada “malo glupavo” da naglas izgovoriš svoje ime?

Napiši mi ime svog života… tih par slova. Saznaću razna imena života koje sam dotakla na tren, toliko koliko je potrebno da se pročita ovaj tekst.

Danijela Daca Vuković